Da li online sistemi za rezervaciju smeštaja zamenjuju hotele?

Usled razvoja  poslovnih rešenja koji se oslanjaju na internet, iznajmljivanje apartmana je doživelo veliki rast popularnosti u svetu, kao i u Srbiji. Da li su ovakvi servisi opasnost za hotelsku industriju i kakav to uticaj ima na uslužni sektor?

Servis koji je promenio način na koji ljudi traže smeštaj

Svakako najveći onlajn sistem za rezervaciju smeštaja jeste američka kompanija Airbnb. Nastala 2008. kompanija je za devet godina poslovanja dostigla vrednost veću od 30 milijardi dolara. Airbnb danas više vredi od čuvenog lanca hotela Hilton, koji posluje skoro čitav vek!

Kako je kompanija koja posluje deset puta kraće, ostvarila veću vrednost od jednog čuvenog lanca hotela? Evo nekoliko činjenica:

  • Airbnb ima više listinga širom sveta od čuvenih lanaca hotela Meriot i Starvud zajedno. Međutim, ove veličine nisu baš uporedive, jer nije reč o istoj tipu smeštaja. Neki deo listinga Airbnb-a se tiče pojedinačnih soba, dok drugi deo smeštaja može da smesti više ljudi nego tipična hotelska soba.
  • Na osnovu velike analize, nisu sve smeštajne jedinice zapravo konkurencija hotelima, u smislu da nisu dostupne tokom cele godine. Kada se izdvoji samo smeštaj koji je konkurentan sa hotelima, Airbnb dolazi ispred Hiltona po kapacitetu.

Iznajmljivanje apartmana u Srbiji

Pored samog Airbnb-a, vremenom su se razvili i domaći sistemi koji omogućavaju lako iznajmljivanje apartmana u Srbiji, kao što su na primer Stan na dan sistemi, Klik Apartmani i drugi. Nije tajna da su apartmani Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik i ostale destinacije učinili znatno pristupačnijim.

Ako do sada niste koristili neki od ovih sistema i pitate se u čemu je caka, odgovor je jednostavan, ljudi su povučeni jeftinijim cenama. Na osnovu globalne studije u kojoj su upoređivane cene hotelskog smeštaja i Airbnb-a, utvrđena je razlika u korist Airbnb-a. 

Cene smeštaja koji možete rezevrisati preko ovog onlajn sistema su u proseku jeftinije u odnosu na hotele. Nije ni čudo zašto je sistem dobio na popularnosti.

Airbnb i hoteli u brojkama

Airbnb raste mnogo brže od industrije hotela, iako danas nije tolika pretnja industriji, pitanje je kako će se taj rast odraziti na hotelski biznis u budućnosti.

Na osnovu podataka iz prethodnih godina, broj putnika koji je koristio Airbnb u 2015. godini iznosio je 15 procenata, dok je naredne godine taj broj porastao na 19% (umesto očekivanih 18%), a ove godine se očekuje da će procenat iznositi 25! 

Još više zapanjujući podatak jeste da je među anketiranim putnicima, skoro polovina putnika zamenila hotelski smeštaj u korist onlajn sistema. 

Istraživanje je sprovela renomirana investiciona banka Morgan Stanley, a njihova procena je da će servis nastaviti da dobija nove korisnike i da će to imati direktan negativan uticaj na sposobnost hotela da održe isti nivo kapaciteta i cena koji su do sada imali.

Takođe veruju da će Airbnb imati uticaj na prihode hotela u narednim godinama, zato što će hoteli biti primorani da snize cene kako bi povećali broj prodatih soba.

Međutim, glavni izvor prihoda hotela je ostao prilično stabilan, a to je poslovni sektor. Poslovni ljudi se i dalje odlučuju za smeštaj u hotelima, a to je najprofitabilniji sektor potrošača hotelske industrije. 

Ovo je ključno pitanje za budućnost hotela - koliko će potrošača iz biznis sektora Airbnb moći da konvertuje? Ako taj broj bude značajan, hotelska industrija će morati da uvede radikalne promene.

Ovom prilikom su naravno izuzeti svi drugi metodi rezervacije smeštaja preko posrednika, kao što su turističke agencije za mlade koje organizuju masovna party putovanja, zatim druge organizatore putovanja, agencije za organizaciju dešavanja globalnog karatera i druge, koji obično rezervišu hotelski smeštaj za svoje putnike / kupce.

Šta hoteli rade za to vreme?

Hoteli menjaju svoj nastup kako bi udovoljili dominantnom demografskom sektoru i ciljanim potrošačima - milenijalcima. Tradicionalni brendovi lansiraju pod-brendove koji poprimaju specifičan izgled, koji treba da adresira želju milenijalaca za autentičnošću.

Drugi pokušavaju da ih privuku tehnološkim inovacijama, opremajući sobe sa pametnom tehnologijom koja će omogućiti korisnicima da sva podešavanja (od temperature, osvetljenja, televizora…) vrše preko pametnih telefona.

Ko je u dobitku?

Kome više odgovara ova situacija, hotelima, onlajn servisima ili… 

Najviše profitiraju potrošači! Konkurencija je uvek dobra stvar, a kada se kompanije međusobno takmiče za novac potrošača, krajnji korisnici najviše dobijaju. Hoteli su se godinama usmeravali na luksuz i specifične usluge, a noviteti su ih primorali da razmišljaju van kutije.

Koji je vaš preferirani izbor smeštaja? Da li ste koristili onlajn servise za rezervaciju smeštaja u prethodnih godinu dana?

    •  
    • ADVERTISING
      •  
      •  
    • Instagram opcije

    •  
    • Brzina kojom je Instagram stekao popularnost dobro je poznata - za otprilke godinu i po dana, od tek jedne u gomili novih aplikacija, postao je milijardu dolara vredna Facebook akvizicija. To je bilo u aprilu 2012, a danas ova društvena mreža ima više od 500 miliona korisnika širom sveta i po svim parametrima, ubraja se među najpopularnije. Ipak, kako je došao, uspeh tako može i da ode, pa zato Instagram stalno uvodi nove servise, a nekako im je u tome najveća inspiracija  ono što Snapchat takođe uspešno radi. Naravno, treba imati na umu da iza njih ne stoji tako moćan sistem kao što je Facebook, pa stoga i ne čudi što im je i broj korisnika značajno manji - negde oko 200 miliona.

      U svakom slučaju, pre izvesnog vremena predstavljena je opcija Instagram Stories, veoma slična onome na čemu je Snapchat i zasnovao svoju popularnost - štp znači da se njenim aktiviranjem fotografije posle 24 časa brišu sa naloga korisnika. Jednostavno, nešto što je danas bilo popularno ili važno, sutra može da se pretvori u svoju suprotnost i zato je najbolje da nestane! Osim toga, dodata je i mogućnost Live, koja funkcioniše na sličnom principu - video je dostupan samo tokom streaming-a, a potom se briše. Dakle, ne postoji način ponovo da se gleda. A i zašto bi? Jer, već u sledećem trenutku uživo može da ide nešto drugo... 

    •  
    •  
    • Komentari

    •  
    •  
      • Mozaik

      • Prehodnica IPhone-a

        Ma koliko neka ideja bila velika i pametna, ponekad je - posebno kada je reč o tehnološkim inovacijama - više od njene suštine, značajniji trenutak u kojem se pojavila. Recimo, japanska kompanija Casio je još 1984.godine predstavila ručni sat AT-550 koji je, pored klasičnog tela s kazaljkama, imao i mali digitron sa touchscreen ekranom, dakle apsolutno revolucionarnu novinu, ali osim što se mnogi zaluđenici u tehniku i danas na forumima s nostalgijom sećaju tog modela, reakcija tržišta zapravo uopšte nije bila adekvatna. Posebno ako se ima u vidu da mu ni cena nije bila ...

    •  
     
    •  
    • ADVERTISING
      •