•  
    • ADVERTISING
      •  
      •  
    • Poov Zakon

    •  
    • Ljudi su - bar koliko je do sada poznato - jedina živa bića sposobna da u svoju međusobnu komunikaciju unesu one fine nijanse kao što su ironija, sarkazam, cinizam, ljutnja, ljubaznost, nežnost, radovanje i slično. Zbog toga je čak moguće da i samo jedna reč, zavisno od načina na koji je izgovorena, ima potpuno drugačije značenje. Uzmimo, na primer ovu, vrlo običnu - Stvarno. Uz odgovarajuću intonaciju, ona može da bude i pitanje i tvrdnja. Ali i izraz rezignacije, odnosno podsmeha itd. Samo, da bi jedni druge pravilno razumeli, neophodno je da se vidimo i čujemo. U suprotnom, pogrešna interpretacija čak i, eto, te naizgled bezlične reči Stvarno, vrlo je realna.

      Ali, kao što znamo, način na koji ljudi komuniciraju u mnogome se izmenio poslednjih godina. SMS-ovi, tvitovi, poruke, mail-ovi, dakle slova na ekranu, znaci koji sami za sebe mogu da znače, žargonski rečeno, i ovo i ono. I upravo to je još 2005.godine primetio izvesni Nejtan Po, u kratkom komentaru povodom teksta o, zanimljivo, danas kod nas vrlo aktuelnoj temi Kreacionizma, objavljenom na sajtu christianforums.com. Suština onoga što je napisao svodi se na to da je „bez smajlija koji namiguje ili druge nesumnjive naznake humora, potpuno nemoguće napraviti parodiju na bilo koju vrstu fundamentalizma koju neko neće shvatiti ozbiljno“.  Ovo zapažanje je četiri godine kasnije nazvano „Poovoim zakonom“ i smatra se jednim od deset najvažnih internet pravila, s tim da je u međuvremenu donekle preformulisano, pa sada glasi: „Bez jasme indikacije o nameri autora, teško je ili gotovo nemoguće utvrditi razliku između iskrenog fundamentalizma i satirične parodije na fundamentalizam“. Razlika je na prvi pogled neznatna, ali u suštini vrlo značajna.

      Međutim, koliko god da se komunikacijske tehnologije razvijaju i postaju sve kompleksnije, ona prava komunikacija, sa svim svojim varijacijama i značenjima koje, možda, treba tražiti između redova, i dalje ostaje rezevisana isključivo za lični kontakt. Jer, smajliji i ostali emotikoni, tu baš ne mogu uvek da pomognu. Bar za sada. Zapravo, čak i razgovor telefonom može da bude problematičan, jer daje samo jednu dimenziju. Uostalom, o tome je pisao i portugalski nobelovac Žoze Saramago u „Udvojenom čoveku“, ali to je već neka druga pirča...

    •  
    •  
    • Komentari

    •  
  •  
    •  
    • ADVERTISING
      •