Da li online sistemi za rezervaciju smeštaja zamenjuju hotele?

Usled razvoja  poslovnih rešenja koji se oslanjaju na internet, iznajmljivanje apartmana je doživelo veliki rast popularnosti u svetu, kao i u Srbiji. Da li su ovakvi servisi opasnost za hotelsku industriju i kakav to uticaj ima na uslužni sektor?

Servis koji je promenio način na koji ljudi traže smeštaj

Svakako najveći onlajn sistem za rezervaciju smeštaja jeste američka kompanija Airbnb. Nastala 2008. kompanija je za devet godina poslovanja dostigla vrednost veću od 30 milijardi dolara. Airbnb danas više vredi od čuvenog lanca hotela Hilton, koji posluje skoro čitav vek!

Kako je kompanija koja posluje deset puta kraće, ostvarila veću vrednost od jednog čuvenog lanca hotela? Evo nekoliko činjenica:

  • Airbnb ima više listinga širom sveta od čuvenih lanaca hotela Meriot i Starvud zajedno. Međutim, ove veličine nisu baš uporedive, jer nije reč o istoj tipu smeštaja. Neki deo listinga Airbnb-a se tiče pojedinačnih soba, dok drugi deo smeštaja može da smesti više ljudi nego tipična hotelska soba.
  • Na osnovu velike analize, nisu sve smeštajne jedinice zapravo konkurencija hotelima, u smislu da nisu dostupne tokom cele godine. Kada se izdvoji samo smeštaj koji je konkurentan sa hotelima, Airbnb dolazi ispred Hiltona po kapacitetu.

Iznajmljivanje apartmana u Srbiji

Pored samog Airbnb-a, vremenom su se razvili i domaći sistemi koji omogućavaju lako iznajmljivanje apartmana u Srbiji, kao što su na primer Stan na dan sistemi, Klik Apartmani i drugi. Nije tajna da su apartmani Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik i ostale destinacije učinili znatno pristupačnijim.

Ako do sada niste koristili neki od ovih sistema i pitate se u čemu je caka, odgovor je jednostavan, ljudi su povučeni jeftinijim cenama. Na osnovu globalne studije u kojoj su upoređivane cene hotelskog smeštaja i Airbnb-a, utvrđena je razlika u korist Airbnb-a. 

Cene smeštaja koji možete rezevrisati preko ovog onlajn sistema su u proseku jeftinije u odnosu na hotele. Nije ni čudo zašto je sistem dobio na popularnosti.

Airbnb i hoteli u brojkama

Airbnb raste mnogo brže od industrije hotela, iako danas nije tolika pretnja industriji, pitanje je kako će se taj rast odraziti na hotelski biznis u budućnosti.

Na osnovu podataka iz prethodnih godina, broj putnika koji je koristio Airbnb u 2015. godini iznosio je 15 procenata, dok je naredne godine taj broj porastao na 19% (umesto očekivanih 18%), a ove godine se očekuje da će procenat iznositi 25! 

Još više zapanjujući podatak jeste da je među anketiranim putnicima, skoro polovina putnika zamenila hotelski smeštaj u korist onlajn sistema. 

Istraživanje je sprovela renomirana investiciona banka Morgan Stanley, a njihova procena je da će servis nastaviti da dobija nove korisnike i da će to imati direktan negativan uticaj na sposobnost hotela da održe isti nivo kapaciteta i cena koji su do sada imali.

Takođe veruju da će Airbnb imati uticaj na prihode hotela u narednim godinama, zato što će hoteli biti primorani da snize cene kako bi povećali broj prodatih soba.

Međutim, glavni izvor prihoda hotela je ostao prilično stabilan, a to je poslovni sektor. Poslovni ljudi se i dalje odlučuju za smeštaj u hotelima, a to je najprofitabilniji sektor potrošača hotelske industrije. 

Ovo je ključno pitanje za budućnost hotela - koliko će potrošača iz biznis sektora Airbnb moći da konvertuje? Ako taj broj bude značajan, hotelska industrija će morati da uvede radikalne promene.

Ovom prilikom su naravno izuzeti svi drugi metodi rezervacije smeštaja preko posrednika, kao što su turističke agencije za mlade koje organizuju masovna party putovanja, zatim druge organizatore putovanja, agencije za organizaciju dešavanja globalnog karatera i druge, koji obično rezervišu hotelski smeštaj za svoje putnike / kupce.

Šta hoteli rade za to vreme?

Hoteli menjaju svoj nastup kako bi udovoljili dominantnom demografskom sektoru i ciljanim potrošačima - milenijalcima. Tradicionalni brendovi lansiraju pod-brendove koji poprimaju specifičan izgled, koji treba da adresira želju milenijalaca za autentičnošću.

Drugi pokušavaju da ih privuku tehnološkim inovacijama, opremajući sobe sa pametnom tehnologijom koja će omogućiti korisnicima da sva podešavanja (od temperature, osvetljenja, televizora…) vrše preko pametnih telefona.

Ko je u dobitku?

Kome više odgovara ova situacija, hotelima, onlajn servisima ili… 

Najviše profitiraju potrošači! Konkurencija je uvek dobra stvar, a kada se kompanije međusobno takmiče za novac potrošača, krajnji korisnici najviše dobijaju. Hoteli su se godinama usmeravali na luksuz i specifične usluge, a noviteti su ih primorali da razmišljaju van kutije.

Koji je vaš preferirani izbor smeštaja? Da li ste koristili onlajn servise za rezervaciju smeštaja u prethodnih godinu dana?

    • Radni doručak u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom i Banca Intesom

    •  
    •  

      U prostorijama Srpske asocijacije menadžera 8. oktobra je organizovan radni doručak na temu novog internet sevisa KNWeb - centralizovanog sistema evidencije nepokretnosti i prava nad njima. U prepunoj sali SAM-a, članovi su imali prilike da se upoznaju sa zajedničkim projektom Svetske banke i Vlade Republike Srbije, koji je omogućio da se prvi put u istoriji Srbije evidencija nepokretnosti nalazi na jednom mestu. 

      Saša Đurović iz RGZ predstavio je prisutnima kako se koristi internet sevis Катастар непокретности - knweb, koji su to sve raspoloživi podaci o nepokretnostima, načine brze pretrage ovih sveobuhvatnih podataka kao i planove daljeg razvoja ovog servisa. Ovaj servis je dugogodišnji rezultat rada na spajanju tri paralelna sistema evidencije: zemljišno-knjižnog, tapijskog tj. intabulacionog sistema i katastarskog sistema. Pored toga, postojali su delovi gradova kao što su Novi Beograd, Niš, Novi Pazar....koji nisu imali nikakav sistem pravne evidencije, već je ogroman broj nepokretnosti bio neuknjižen i prava neupisana, što je imalo velike posledice za poslovanje pravnih lica u Srbiji. Član SAM-a Predrag Ćatić iz Banca Intese, predstavio je prednosti ovog internet servisa iz ugla korisnika: sistemski postavljenu osnovu za uknjižavanje svih nepokretnosti i upis svih prava na njima, kao i evidenciju nepokretnosti i prava na njima - sve na jednom mestu, u sistemu koji važi za celu teritoriju Srbije jer se skoro 100% katastarskih opština u Srbiji sada se nalaze u ovom sistemu. RGZ je učinio i dodatne napore da omogući korisnicima svojih podataka razne vrste on-line servisa, pa je sada moguće videti sve podatke o nepokretnosti na personalnom računaru korisnika, moguće je videti i orto-foto snimak željene nepokretnosti, njenu skicu i slično. RGZ je pozvao sve vlasnike nepokretnosti, bilo fizička lica ili kompanije, da provere svoje podatke, i da ih dopune (na primer svojim matičnim brojevima i matičnim brojevima svojih kompanija), da bi se postigao što viši nivo preciznosti i ažurnosti podataka. Prisutni su se složili da će ovaj internet servis omogućiti velike uštede vremena i novca svim korisnicima, kao i potencijalnim domaćim i stranim investitorima.

      Sagovornik: Predrag Ćatić, direktor sektora pravnih poslova, Banca Intesa

       

    •  
    •  
    • Komentari

    •  
    •  
    •  
      • SAM - Srpska asocijacija menadžera

        SAM - Srpska asocijacija menadžera je osnovana 2006. godine u Beogradu kao neprofitna, nepartijska i nevladina organizacija. SAM je osnovan sa ciljem da postane reprezentativna asocijacija, kredibilni socijalni partner Vlade Srbije u procesu unapređenja poslovnog ambijenta i ubrzanja ekonomskog razvoja. Istovremeno, misija SAM je da legitimno predstavlja zajednicu menadžera Republike Srbije ...
      • SAM - Srpska asocijacija menadžera

        SAM - Srpska asocijacija menadžera je osnovana 2006. godine u Beogradu kao neprofitna, nepartijska i nevladina organizacija. SAM je osnovan sa ciljem da postane reprezentativna asocijacija, kredibilni socijalni partner Vlade Srbije u procesu unapređenja poslovnog ambijenta i ubrzanja ekonomskog razvoja. Istovremeno, misija SAM je da legitimno predstavlja zajednicu menadžera Republike Srbije bilateralno, u kontaktima sa sličnim nacionalnim udruženjima u drugim zemljama, kao i pred institucijama formiranim na evropskom i globalnom nivou. SAM posebno neguje bilateralnu i multilateralnu saradnju sa srodnim udruženjima u regionu Zapadnog Balkana, Centralne Evrope i EU. SAM podržava saradnju sa partnerima u oblasti unapređenja ljudskih resursa (poslovne škole u zemlji i inostranstvu), čime stvara mogućnost za kontinuirano stručno usavršavanje svojih članova i razvoj menadžerskog kadra u Srbiji. Srpska asocijacija menadžera je i pridruženi član CEC (Confederation Europeenne des Cadres). http://www.sam.org.rs

    •  
     
    •  
    • ADVERTISING
      •