Da li online sistemi za rezervaciju smeštaja zamenjuju hotele?

Usled razvoja  poslovnih rešenja koji se oslanjaju na internet, iznajmljivanje apartmana je doživelo veliki rast popularnosti u svetu, kao i u Srbiji. Da li su ovakvi servisi opasnost za hotelsku industriju i kakav to uticaj ima na uslužni sektor?

Servis koji je promenio način na koji ljudi traže smeštaj

Svakako najveći onlajn sistem za rezervaciju smeštaja jeste američka kompanija Airbnb. Nastala 2008. kompanija je za devet godina poslovanja dostigla vrednost veću od 30 milijardi dolara. Airbnb danas više vredi od čuvenog lanca hotela Hilton, koji posluje skoro čitav vek!

Kako je kompanija koja posluje deset puta kraće, ostvarila veću vrednost od jednog čuvenog lanca hotela? Evo nekoliko činjenica:

  • Airbnb ima više listinga širom sveta od čuvenih lanaca hotela Meriot i Starvud zajedno. Međutim, ove veličine nisu baš uporedive, jer nije reč o istoj tipu smeštaja. Neki deo listinga Airbnb-a se tiče pojedinačnih soba, dok drugi deo smeštaja može da smesti više ljudi nego tipična hotelska soba.
  • Na osnovu velike analize, nisu sve smeštajne jedinice zapravo konkurencija hotelima, u smislu da nisu dostupne tokom cele godine. Kada se izdvoji samo smeštaj koji je konkurentan sa hotelima, Airbnb dolazi ispred Hiltona po kapacitetu.

Iznajmljivanje apartmana u Srbiji

Pored samog Airbnb-a, vremenom su se razvili i domaći sistemi koji omogućavaju lako iznajmljivanje apartmana u Srbiji, kao što su na primer Stan na dan sistemi, Klik Apartmani i drugi. Nije tajna da su apartmani Beograd, Novi Sad, Zlatibor, Kopaonik i ostale destinacije učinili znatno pristupačnijim.

Ako do sada niste koristili neki od ovih sistema i pitate se u čemu je caka, odgovor je jednostavan, ljudi su povučeni jeftinijim cenama. Na osnovu globalne studije u kojoj su upoređivane cene hotelskog smeštaja i Airbnb-a, utvrđena je razlika u korist Airbnb-a. 

Cene smeštaja koji možete rezevrisati preko ovog onlajn sistema su u proseku jeftinije u odnosu na hotele. Nije ni čudo zašto je sistem dobio na popularnosti.

Airbnb i hoteli u brojkama

Airbnb raste mnogo brže od industrije hotela, iako danas nije tolika pretnja industriji, pitanje je kako će se taj rast odraziti na hotelski biznis u budućnosti.

Na osnovu podataka iz prethodnih godina, broj putnika koji je koristio Airbnb u 2015. godini iznosio je 15 procenata, dok je naredne godine taj broj porastao na 19% (umesto očekivanih 18%), a ove godine se očekuje da će procenat iznositi 25! 

Još više zapanjujući podatak jeste da je među anketiranim putnicima, skoro polovina putnika zamenila hotelski smeštaj u korist onlajn sistema. 

Istraživanje je sprovela renomirana investiciona banka Morgan Stanley, a njihova procena je da će servis nastaviti da dobija nove korisnike i da će to imati direktan negativan uticaj na sposobnost hotela da održe isti nivo kapaciteta i cena koji su do sada imali.

Takođe veruju da će Airbnb imati uticaj na prihode hotela u narednim godinama, zato što će hoteli biti primorani da snize cene kako bi povećali broj prodatih soba.

Međutim, glavni izvor prihoda hotela je ostao prilično stabilan, a to je poslovni sektor. Poslovni ljudi se i dalje odlučuju za smeštaj u hotelima, a to je najprofitabilniji sektor potrošača hotelske industrije. 

Ovo je ključno pitanje za budućnost hotela - koliko će potrošača iz biznis sektora Airbnb moći da konvertuje? Ako taj broj bude značajan, hotelska industrija će morati da uvede radikalne promene.

Ovom prilikom su naravno izuzeti svi drugi metodi rezervacije smeštaja preko posrednika, kao što su turističke agencije za mlade koje organizuju masovna party putovanja, zatim druge organizatore putovanja, agencije za organizaciju dešavanja globalnog karatera i druge, koji obično rezervišu hotelski smeštaj za svoje putnike / kupce.

Šta hoteli rade za to vreme?

Hoteli menjaju svoj nastup kako bi udovoljili dominantnom demografskom sektoru i ciljanim potrošačima - milenijalcima. Tradicionalni brendovi lansiraju pod-brendove koji poprimaju specifičan izgled, koji treba da adresira želju milenijalaca za autentičnošću.

Drugi pokušavaju da ih privuku tehnološkim inovacijama, opremajući sobe sa pametnom tehnologijom koja će omogućiti korisnicima da sva podešavanja (od temperature, osvetljenja, televizora…) vrše preko pametnih telefona.

Ko je u dobitku?

Kome više odgovara ova situacija, hotelima, onlajn servisima ili… 

Najviše profitiraju potrošači! Konkurencija je uvek dobra stvar, a kada se kompanije međusobno takmiče za novac potrošača, krajnji korisnici najviše dobijaju. Hoteli su se godinama usmeravali na luksuz i specifične usluge, a noviteti su ih primorali da razmišljaju van kutije.

Koji je vaš preferirani izbor smeštaja? Da li ste koristili onlajn servise za rezervaciju smeštaja u prethodnih godinu dana?

    •  
    • ADVERTISING
    • Mozaik

    •  
      • četvrtak
        20
        avgust
      • Digital Shadows

      • Prošlogodišnje finale Svetskog prvenstva u fudbalu, u kojem su igrale reprezentacije Nemačke i Argentine, pratilo je oko milijardu ljudi širom sveta. Međutim, motivi su im bili različiti. Jedne je zanimala igra, bez obzira na navijačku pripadnost, dok su drugi planirali nešto veoma mračno - digitalni napad na vladu Brazila, sponzore takmičenja, kao i sam događaj. Tako bar tvrdi Alister Paterson, osnivač kompanije Digital Shadows, specijalizovane za praćenje potencijalno rizičnih podataka u internet saobraćaju. Jednostavno, mnogo toga se na skrivene načine digitalno beleži i onda javno objavljuje, tako da ljudi često nisu ni svesni da se svojim online aktivnostima izlažu poslovnim opasnostima, bez obzira koju vrste zaštite koriste. Budući da je radio kao programer na sistemima za analizu rizika u državnim institucijama, Paterson vrlo dobro zna kako podaci najlakše mogu da postanu javni, a da to ostane neprimećeno. Ili, ako je i primećeno, da ne bude ...

    •  
    •  
      • ponedeljak
        20
        jul
      • Deep Blue

      • Ko je pametniji - čovek ili kompjuter? Pitanje je jednostavno, ali odgovor baš i nije… Jer, nismo baš svi isti, a nisu ni kompjuteri… Ono što je svakako nesporno, jeste da kompjuter većinu operacija može da uradi brže - recimo, da računa ili poveže neke informacije, ali za to je i programiran… A programiranje je, kao što znamo, uradio čovek. S druge strane, imamo, na primer, Amerikanca Skota Flansburga, koji može za tren oka da izvadi kvadratni koren iz osmocifarnog broja I, uopšte, izvede razne složene matematičke operacije bez ikakve pomoći, pa nije ni čudo da ga zovu “ljudskim digitronom”.  Dakle, stvari treba posmatrati ipak malo šire, čak i u slučaju najpametnijih ljudiiI najpametnijih računara, a to možda najbolje potvrđuje priča o Gariju Kasparovu i Deep Blue kompjutera. Između 1986. i 2005.godine, Gari Kasparov je zvanično bio najbolji šahista sveta. Šampionsku titulu je osvojio 1985, pobedivši sunarodnika ...

    •  
    •  
      • četvrtak
        16
        jul
      • Kad je Google sreo Wikileaks...

      • Ljudi o njemu mogu da pričaju i misle svašta. Oni koji ga ne vole tvrde da je šarlatan, samoreklamer, begunac pred zakonom, beskrupolozni manipulator, iskompleksirani osobenjak i slično, dok ga pristalice smatraju idealistom-vizionarom, neumornim zagovornikom slobode izražavanja, Don Kihotom ovog našeg tehnološkog doba, najpoznatijim disidentom današnjice... Šta god da je od toga istina, činjenica je da se u sve uspustio svojevoljno. Krenuo je u bitku protiv toliko jačeg od sebe, da čak i ona svima poznata fraza o borbi Davida i Golijata, deluje potpuno neumesno. Konačno, izabrao je da poslednje tri godine živi u dobrovoljnom zatočeništvu. Naravno, njegovo ime je Džulijan Asanž. O osnivaču sajta „Wikileaks“  već smo govorili u jednoj od prethodnih emisija, ali ono što svakako treba ponovo naglasiti jeste da ovaj rođeni Australijanac već godinama uzburkava svetsku javnost. Dokumenti koje taj sajt objavljuje mnogima smetaju, ali Asanža i ...

    •  
    •  
      • sreda
        24
        jun
      • iPad mađioničar

      • Ljudi su oduvek bili skloni da veruju u magiju. Biblija je, recimo, puna priča o čudima i neverovatnim događajima. Ono što danas znamo o starom Egiptu, antičkoj Grčkoj, Rimskom carstvu, raznim srednjovekovnim monarhijama, izgubljenim civilizacijama širom sveta, itd. takođe ne ostavlja nimalo sumnje u važno prisustvo magije u svim tim vremenima i podnebljima. Uostalom, zar Leonardo da Vinči, možda najveći um u istoriji civilizacije, i sam nije bio neka vrsta čarobnjaka? Doduše, Doba Prosvećenosti, koje je krenulo negde krajem 17.veka. donekle je to promenilo. Nauka je izbila u prvi plan, ali ljudi su i dalje voleli iluzioniste-mađioničare. Tako je ostalo do danas, samo što je i magija, na neki način, postala digitalna. Barem kada je izvodi Sajmon Pjero. Ako je verovati onome što se može pronaći na internetu, sudbinu Sajmona Pjeroa zauvek je odredila jedna ulična prevara kojoj je bio izložen u Njujorku kada je imao 15.godina. Naime, u igri, kod nas poznatoj ...

    •  
    •  
      • ponedeljak
        25
        maj
      • The Dash

      • Tokom poslednjih desetak godina, šetanje, a posebno trčanje, nekako su neraskidivo vezani za slušanje muzike. Naravno, to podrazumeva slušalice odgovarajućih dimenzija, one koje mogu da stanu u uši, i to takve da se gotovo i ne vide. Ipak, koliko god da su male, praktične i prilagodljive, ostaje problem kablova, kao i uređaja gde se ta muzika nalazi - plejera ili telefona, svejedno. Čovek se navikne na sve, ali zar ne bi bilo lakše da ničega od toga nema, već da se koriste samo slušalice? I da, pored toga, taj novi uređaj ne služi samo za zabavu, već i da pruža razne korisne informacije? Upravo od te ideje pošao je Nikolaj Hvid, danski pronalazač kada je osmislio The Dash. Iako izgleda kao komplet lepo dizajniranih slušalica, The Dash je, zapravo, kompjuter izuzetno malih dimenzija. Tehnologija jeste napredovala ogromnim koracima, ali omogućiti sve potrebne funkcionalnosti uređaju koji možete da stavite u uvo, bio je zaista veliki izazov. Recimo, The Dash ...

    •  
    •  
      • četvrtak
        16
        april
      • Pay Pal

      • Kada je u septembru prošle godine objavljeno da je i Srbija konačno ušla na listu zemalja u kojima je moguće korišćenje PayPal-a, globalnog servisa za novčane transakcije, javnost je tu vest dočekala sa neskrivenim oduševljenjem. Eto još jednog dokaza da smo ravnopravni deo sveta… Na žalost, čudo je - i to bukvalno - trajalo samo tri dana, od 8. do 11.oktobra, jer je PayPal prestao s radom, a da gotovo nije ni započeo! Zašto se to dogodilo - teško je reći. Nezvanično objašnjenje, pristiglo upravo iz te kompanije, glasilo je da je reč o tehničkom propustu, drugi su, opet, tvrdili da usluge koje nude ipak nisu u dovoljnoj meri usklađene sa srpskim finansijskim propisima, a čak se pojavilo i tumačenje da je do aktiviranja PayPala-a došlo greškom. A šta je to tako revolucionarno što bi nam PayPal doneo? Ukratko, reč je o servisu koji je posebno pogodan za male firme, preduzetnike i samozaposlena lica, jer omogućava da se, u zemlji ili inostranstvu, ...

    •  
    •  
      • utorak
        07
        april
      • Programiranje ili strani jezik?

      • Poznavanje još nekog jezika osim maternjeg, svakako je velika stvar. Snalaženje s engleskim se danas, manje-više, podrazumeva, bar na nekom osnovnom nivou. A ako su tu još španski, nemački, francuski, italijanski, arapski ili kineski, ma praktično bilo koji, pod uslovom da je strani - još bolje! U stvari, tako bi bar trebalo da bude. Jer, nedavno je sajt Bloomberg.com obajavio informaciju da su pojedine američke savezne države, konkretno Vašington, Teksas, Džordžija i Kentaki, uvele, ili makar ozbiljno razmatraju mogućnost, da đaci ubuduće, umesto stranih, uče kompjuterske jezike. Ili, jednostavnije rečeno, programiranje. Osnovni motiv za razmatranje ideje o davanju prednosti časovima programiranja u odnosu na učenje nekog stranog jezika, čisto je praktične prirode - napominju zagovornici tog radikalno novog pristupa. Naime, američke kompanije će do 2020. godine imati potrebu za čak 1,4 miliona programera, odnosno onih koji imaju odgovarajuće IT ...

    •  
    •  
      • petak
        13
        mart
      • Vlog - da li je moguće napraviti ozbiljan biznis na YouTube-u?

      • Osnivanje sopstvenog poslovnog poduhvata na YouTube-u zvuči vrlo ambiciozno, ali, istovremeno, to je ono čemu gotovo svaki vloger teži. Naravno, mnogi su pokušali - uostalom, najgore što može da se desi, jeste da nikoga ne zanima ono što pričate. A najbolje? Pa o tome bi svakako nešto mogla da kaže 27-godišnja Mišel Fan, čiji modni vlog ima više od 7 miliona pretplatnika, a njeni klipovi ukupno preko milijardu pregleda. Pre 8 godina, Mišel Fan, inače Amerikanka vijetnamskog porekla, bila je tek jedna od mnogih devojaka koje su na YouTube postavljale korisne savete za šminkanje, odnosno pokazivale kako se postiže određeni izgled. I upravo su joj dva takva video tutoriala , oba pod nazivom „How To Get Lady’s Gaga Eyes“, tj.„Kako da imate oči kao Lejdi Gaga“, donela planetarnu popularnost. Jednostavno, pogođeni su i tema i trenutak, pa je postignut pun viralni efekat. I, kako to obično biva, Mišel je munjevitom brzinom ...

    •  
    •  
      • sreda
        18
        februar
      • Uber

      • Ukoliko imate bilo kakav uređaj sa Android oprativnim sistemom, u ovom trenutku vam je za download na raspolaganju više od milion i po aplikacija. Taj broj je jedno stotinak hiljada manji ako govorimo o iOS aplikacijama. Sad, neke su zaista genijalne, a neke opet potpuno besmislene, čak i veoma lošeg kvaliteta, ali – kao što je poznato – svaka roba ima svog kupca, tako da je sve to samo stvar ukusa i izbora.

        Ipak, za retko koju može da se kaže da je izazvala kontroverzu planetarnih razmera... Da su se zbog nje bunila nacionalna esnafska udruženja, pokrenuti brojni sudski sporovi, a u nekim zemljama je čak i zabranjena... Dakle, da ne dužimo više, danas ćemo govoriti o Uberu.. Rastuća potreba za korisnim aplikacijama i visoke cene taksi usluga u većini američkih gradova, navele su Trevisa Kalanika i Gereta Kempa da u San Francisku razviju servis Uber, koji će ljudima omogućiti da se brže i jeftinje prebace iz tačke A u tačku B. Ideja se sastojala u tome da ...

    •  
    •  
      • četvrtak
        05
        februar
      • what3words.com

      • Od kako je sveta i veka, ljudi su pokušavali da premere i geografski objasne planetu na kojoj živimo. Naravno, prethodno je trebalo da shvate da je uopšte reč o planeti, dakle nebeskom telu, a ne ravnoj ploči - kako se dugo smatralo. Prvo ih je vukla glad za znanjem i istraživanjem, potom i potreba da se precizno odredi veličina, ili bolje reći površina, neke države, grada, ulice. U stvari, da se sve to isparceliše kako treba. Sad, to je bilo lakše reći nego učiniti, pa je tek ovo naše doba, kada su lansirani sateliti i izmišljeni kompjuteri, omogućilo da se tom parcelisanju ozbiljno pristupi. Ipak, mnogima i dalje nije baš sasvim jasan koordinatni sistem koji je trenutno jedini važeći, pre svega zato što previše parametara definiše samo jednu tačku. Da li sajt what3words.com nudi rešenje? Po rečima Krisa Šeldrika, Britanca koji je je pokrenuo sajt what3words.com, čak tri četvrtine naseljenih mesta na planeti ima pogrešne ili nepotpune adrese, a dve ...

    •  
    •  
      • Blog

      • Da li Online sistemi za rezervaciju smeštaja zamenjuju hotele?
      • Da li Online sistemi za rezervaciju smeštaja zamenjuju hotele?

        Da li online sistemi za rezervaciju smeštaja zamenjuju hotele? Usled razvoja   poslovnih rešenja koji se oslanjaju na internet, iznajmljivanje apartmana je doživelo veliki rast popularnosti u svetu, kao i u Srbiji. Da li su ovakvi servisi opasnost za hotelsku industriju i kakav to uticaj ima na uslužni sektor? Servis koji je promenio način na koji ljudi traže smeštaj Svakako najveći onlajn sistem za rezervaciju smeštaja jeste američka kompanija Airbnb. Nastala 2008. kompanija je za devet godina poslovanja dostigla vrednost veću od 30 milijardi dolara. Airbnb ...

    •  
     
    •  
    • ADVERTISING
      •